"Za Srbiju nema više ratovanja"

Znaci, i ti si jedan od onih koji bi da crnu trojku amnestiraju? Ne znaju sta cine i pricaju? Ne budi presiguran. Znaju oni veoma dobro sta cine. A da ce im se razbiti o glavu ne moraju vise ni da brinu. Videli smo sta o tom cinjenju misli vecina u ostatku Srbije. Ima li ovde Srba? - zapitao se Konuzin. Izgleda da je odgovor - Ima, ali malo.

Izvinjavam se armadillo,nisam ni sanjao amnestiji za crnu trojku(naravno blago sam se izrazio,priznajem)ali jedno sigurno znam i trazim, bukagije su za njih preblaga kazna.

"Dobar jutar"?! hehe...

Ljudi su glasali da bi kaznili Borisa Tadića, dobili su...vidi se iz prikazanog !

Dobro si napisao, tacno je. Nikada nisam razumeo odraslog i zrelog coveka koji ode na glasanje da bi glasao PROTIV nekoga. Umesto da glasa ZA nekog ili jednostavno ne izadje ako ne vidi kome bi ukazao poverenje za vodjenje drzave i naroda. Nekako, ispada da takav pojedinac zna sta nece, ali ne zna sta hoce! Tako je bilo i u vreme petooktobarske katastrofe...

Potpuno si u pravu. Nego, ovo za crvendace, nemoj bas tako... mnogi nasi ovde upravo njih nazivaju komunjarama! Dakle, vojvoda Toma - komunjara. Bivsi radikal Vucic - komunjara. A evo sta kaze i "komunjara" Dacic na bgd aerodromu posle povratka iz SAD: "Ne brinite, Amerika i Engleska NECE biti zemlja proleterska!" Taman komunjarski, nema sta!

To sa "komunjarama" lici mi na onu narodnu - povika na vuka, a lisica meso jede!

Crvendaći, u mojoj interpretaciji nemaju veze sa komunjarama... ?

ahaaa... pa dobro onda. Do sad je to bio sinonim za komunjare.

ma kakvi... crvendaći su bili ljudi koji su znali šta hoće i koji su imali kugle da to i ostvare... Mi danas pljujemo na naše savremene kompradore a istovremeno zameramo crvendaćima koji su takve, u njihovo vreme, streljali po kratkom postupku i u ime naroda... Ili, obrnuto, "živimo" u sistemu Nedića (pod okupacijom i u saradnji sa okupatorom. zarad kao nekih viših ciljeva) i nervozni smo zbog toga, a veličamo ono vreme kad su neki drugi "to" živeli ?? I onda se čudimo što lutamo kao guske u magli ?

a komunjare su došle znatno kasnije....

Tako je, tanasko.

Kao istoricar, znas i sam da su Francuzi svoj poraz izgradili mnogo pre vojne katastrofe u maju-junu 1940. Bila je to njihova - POLITIKA! Ta politika bila je: evo konacno nekog ko ce se obracunati sa ruskim boljsevicima! To je i sveukupna zapadnjacka politika popustljivosti Hitleru, s tim idiotskim i kratkovidim rezonom. Od sloma versajskog ogranicenja Nemackoj, preko rurske oblasti, nacistickih pozdrava francuskih sportista Hitlerovoj tribini na olimpijskim igrama '36, pa do Minhena. A na kraju i preko "sedeceg rata" na Mazino-liniji kada je rat vec poceo! Cemu su se Francuzi nadali? E, tome se danas i nas Lopatar nada. Na dnu smo svoje "politike"!

Uopste uzev, francuska politika tokom proslog veka, a i danas, dozvolila je sebi krupne promasaje koji ce je, verovatno, skupo kostati. To njihovo "mirenje" sa Nemackom u ime prijateljstva i saveznistva, kratkovido je. Cuveno je rivalstvo Francuske i Nemacke tokom mnogih vekova. To su francuski preci dobro znali. Novije generacije su zaboravile na nemacku vecnu teznju za dominacijom u Evropi. Posle izgubljenog rata protiv Prusa, Francuzima je Bizmark diktirao evropski poredak. A posle pobede u 1.sv.ratu svojom su slepackom politikom popustanja doveli do bruke i sramote u onom vagonu u Kompijenju gde ih je Hitler ponizio da na bivsem pobednickom mestu sada Francuzi potpisuju kapitulaciju.

Iako su krimskom i postdamskom konferencijom '45. uklonjene pretpostavke o ponovnom jacanju nemacke hegemonije u Evropi, Francuzi su dozvolili da ih Ugovor o uglju i celiku odvede u lazne fantazije o evropskom ujedinjenju. De Gol je bar izasao iz NATO, ali za kratko, jer je sa njim umrla i njegova politika. Vratili su se, a to je dovelo do Miteranovog podvijanja repa pred Kolovim ucenama. Tragikomicno je francusko odobravanje rusenja berlinskog zida i slavljenje sa Nemcima njihovog ujedinjenja. O osecaju ponizenja starije generacije Francuza imao sam prilike da cujem licno od poznatog srpskog prijatelja generala Pjera Galoa (1911-2010). General je bio De Golov adjutant i pilot 2.sv.rata.

Istine radi, trebalo bi ovde pomenuti redak pokusaj francuskih politicara izmedju dva rata da sprece nemacko jacanje. U ovome je aktivno ucestvovao jugoslovenski kralj Aleksandar I, a put u Francusku za cilj je imao saveznistvo u politici primene versajskih odredbi koje je Nemacka uveliko vec krsila. Bartu, franc.ministar spoljnih poslova bio je veliki zagovornik Versaja. Ubistvo Aleksandra i Bartua u Marseju 9.oktobra 1934. ima svoje inspiratore u Berlinu, a ne u Rimu i njihovim ustasama koji su sa VMRO bili puki izvrsioci atentata. To su ozbiljni istoricari dokazali. Posle ovog dogadjaja, francuska politika odustaje od primene sankcija nacistickom rezimu, a Evropa i svet srljaju u rat.

Možda i on ne bi ratovao sa svojim sinovima...